Danas je Veliki Petak, dan kada je Isus Hristos razapet na krstu i zbog toga za hrišćane dan žalosti. Po narodnom verovanju ovo je dan tišine kada se sve odvija u znaku tog tužnog događaja. Ipak postoje neki poslovi koji su poželjni – poslovi oko priprema za veliki praznik Uskrs.
Najznačajniji poslovi su oni koji su vezani za bojenje i šaranje jaja – najuočljivije obeležje ove svetkovine. Na dan Uskrsa, uz uskršnje čestitke, pravoslavni vernici daruju svojim bližnjima jaja, različitih boja i šara.
Zašto farbamo jaja?
Sve legende o postanku crvenih i šarenih jaja kod Srba vezuju se za Hristovo vaskresenje. Jedna od njih govori da su ljudi bacali kamenje na Hrista kog su vodili da razapnu na krst, a da se kamenje pretvaralo u crvena jaja.
Jedna legenda govori o Mariji Magdaleni, koja je uz pomoć crvenog jajeta pokušala da objasni rimskom caru Tiberiju Hristovo vaskrsenje. Pokazala je crveno jaje caru i rekla mu kako je ono samo po sebi mrtva stvar, ali da se pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, u njemu razvije život i izleže se pile. Ono svojom snagom razvali grob – tj. ljusku i izađe na svet, na isti način kao što je Isus oživeo svoje mrtvo telo i ustao iz groba. Crvena boja je zapravo boja radosti – zbog tog radosnog događaja.
Bojenje, šaranje i obavezna crvena boja
Bojenje jaja pominje se prvi put u 12. veku, a u našim krajevima i kasnije – u 16. veku. Ipak od tada do današnjih dana zadržao se običaj bojenja jaja u crveno – boju krvi.
Bojenje uskršnjih jaja smatra se svetom radnjom, jednim pobožnim i čistim činom, te je poželjno da ga obavi stara žena ili nevina devojka, kao ritualno čiste žene.
Veoma je važno, ukoliko se jaja boje i drugom bojom da se najpre ofarbaju u crvenu. Prvo jaje obojeno u crveno čuva se u kući tokom cele godine i nosi naziv čuvarkuća. U nekim krajevima ovo jaje se naziva još i čuvadar, čuvar, stražar, krstaš ili strašnik. Prema narodnom verovanju ono brani ljude od bolesti i svakog zla.
Osim u crvenu, jaja se mogu obojiti u žutu, zelenu, plavu boju. Savremene žene isprobavaju različite tehnike ukrašavanja i bojenja. Tako na modernim uskršnjim trpezama zatičemo dekupaž jaja, jaja ofarbana lakom za nokte, krep papirom, ukrašena sličicama, kristalima i slično.
Šaranje voskom – batik tehnika
Ova tehnika podrazumeva da se tankim slojem voska prekriju one površine na jajetu koje ne treba da se oboje. Nakon bojenja jajeta, skine se vosak, te ostane šara bele boje tj. u boji jajeta.
Možda najjednostavnija tehnika šaranja voskom jeste ona kada se zagrejanim vosak nakaplje na jaje. Pored toga, šaranje se može izvesti i komadićem zašiljenog voska ili pak šaralicom – to je specijalna šaraljka koja se koristi u ove svrhe.
Šaranje listićima i cvetovima
Simpatičan, tradicionalan i lak način da se išaraju jaja jeste pomoću listova, cvetova i latica biljaka. Belancetom ili uljem se listić zalepi za jaje. Ono se potom stavlja u tanku čarapu i kuva u željenoj boji. Kada se skuva i ofarba i skloni listić – na tom mestu ostaje šara. Najčešće se koristi listić deteline, za sreću, ali i ruže, jagode, pelina…
Moderne tehnike šaranja
Pored tradicionalnih metoda bojenja i šaranja uskršnjih jaja, savremene domaćice izmišljaju nove načine kako skuvati i ofarbati jaja. Farbanje jaja krep papirom je jedno od popularnijih: skuvana jaja se umotaju u komadiće krep papira različitih boja, a prethodno umočenih u sirće. Ređaju se u uskoj i visokoj posudi i ostave se da odstoje, tako da se boje slivaju i prelivaju. Rezultat su uskršnja jaja unikatnih šara.
Sličan efekat postiže se i ako se u činiju sa vodom sipa nekoliko kapi dve, tri ili više boja laka za nokte. Skuvano jaje se okreće po površini te smese, a šaru koja na njemu ostaje nemoguće je ponovo napraviti.
Neke domaćice se upuštaju u ukrašavanje jaja dekupaž tehnikom, i to koristeći se samo belancem i sličicama sa tankog sloja salveta.
Običaj je da se jaja farbaju na Veliki Četvrtak ili Veliki Petak, a daruju i lome na Vaskrs. Jaje koje „pobedi“ pripada pobedniku.
