Jesi li srećna posle godina dugih,
Zbog suza i strepnje u noćima budnim?
Da li si sklopila čelična krila?
Dok si letela, da li si srećna bila?
Noći su budne i opet je plač…
Plaši me senka oblaka…
S nebesa i molitva od onda strada…
Večeras me plaši i zvezda kad pada!
Da li se sećaš dok smo se krili,
Peščanog džaka i dimnog oblaka?
Jesi li sanjala gde smo sve bili?
Krvi do kolena u poljima maka?
Zatvorim vrata da uđe mrak…
Maštom te godinama zvao i gostio…
Da kažem ti da sam ponovo jak…
I da ti decu nisam oprostio!
Prešlo je i vreme preko poljane…
Od tvoga semena nik’o je greh…
Neke sam oprostio bolne rane,
Al’ decu ti neću zauvek!
(Autor: Nikola Milosavljević Kuršumlija)
Drugonagrađena pesma na konkursu “Baletov večni cvet”, Književnog kluba “Milutin Usković”.
