Puno sam se naslušao, nagledao priča a možda i osetio da naša zemlja ne pruža dovoljno, da je neko drugo sunce, nebo, vlast, posao bolji pa samim tim i život. Često sam slušao i lično postupio: Spakovao život u tri kofera i odlazio u potrazi za boljim.
U kratkom periodu, od tri godine, obišao sam i živeo u sedam evropskih i jednu afričku zemlju… pakovao se, odlazio, dolazio i opet se vraćao.
Nimalo nostalgičan, ali stalno mučen pitanjem zašto neprestano odlazim i istražujem i trazim Sebe i bolje od onog sto imam ali opet se vraćam? Šta je u stvari to “bolje”? Šta je definicija ”kvaliteta života”?
Neprestano slušamo komentare kao se tamo negde mnogo bolje živi, kako je kvalitet zivota – mašta god to značilo mnogo bolji, kako je obećana zemlja tamo negde a ne ovde…
E pa nije baš tako.
Kuda god odemo, pobegnemo, nosimo sa sobom veliki teret tuge, napuštene ljubavi, parčeta zemlje, jezika, straha, dnevnih rutina, ali i varoških sitnica… ali verujte i miris vazduha, vremena izlaska sunca i mirisa vazduha noću.
Kada god sam odlazio, nisam želeo da postanem jedan od onih “patriJota” koji se tamo negde slikaju nedeljom u supermarketu (jer je to jedini sloboda dan) sa srBskom zastavom, koji plaču uz DM-televiziju, izbacuju na društvenim mrežama statuse sreće i zadovoljstva tek da bi drugi videli ili zavideli a u suštini slobodno vreme su na socijalnim mrežama i duhom u Srbiji,z atim se ne integrišu u novonastalo okruženje vec tragaju za svojim sunarodnicima-prirodno, jer je ipak ta sigurnost svima nama potrebna.
Nisam nikada bio za zatvaranje u te male nacionalne krugove koje inače obuhvataju sve nacije Ex-Jugoslavije uključujući i stanovnike Kosova dok ovde se drugačije odnosimo prema njima – koji paradoks.; i tim zapravo za državljane tih zemalja predstavljamo grupaciju a samim tim i dobijamo stereotipna obeležja.
Jedni smo kada smo ovde a, mogo liberalniji kada smo tamo negde, pa onda Hrvata zovemo brate, Bosance – rođo, Šiptare – komšije… čudno.
Šta želim reći?
Postoje dve vrste ljudi, isti, kao dlan i nadlanica ali opet različiti i spremni da naprave kompromis, i žrtvuju jedno zarad drugog , prvo zarad drugog i obratno.
Poštujem i jedne i druge, jer je najbitnije naći svoju srecu, i osetiti sigurnost pod nogama, ali pitanje je da li je ta sigurnost tamo negde stvarna sigurnost i da li je to To sunce koje tražimo? Da li smo tamo negde mi Mi ili večiti stranci?
Kraj prvog dela. Drugi deo možete pročitati OVDE.
(Autor: Paša)
Otadžbina je tamo gde ti se rodio otac,deda,pradeda,čukundeda… Domovina je tamo gde ti je dom u kome živiš.Imaš samo jednu otadžbinu a domovina možeš imati više…
Neko je davno napisao jako lepu i emotivnu pesmu Ostajte ovde.
Ostajte ovde ,sunce tuđeg neba neće vas grejat ko što ovo greje,grki su tamo zalogaji hleba ,to vam je cela istina o tuđini
To je pitanje za one koji odlaze, zasto odlaze !? Oni ce dati najadekvatniji odgovor, mada, znas ga ti a znamo ga i svi mi.
Да ли постоји неко у Србији да се родио у истим сели где и његов чукундеда.