Pokušavam
da napišem pesmu,ja..
Ko pesnik nisam;
jaka želja tera.
Umetnik jesam,
Ali pesnik nisam;
Osim dve,
slučajno zabeležene.
Jedna zaboravljena,
Druga prosta;
A ova, stvorena
Matematička.
Nazvaću je : ” 1 – 56 “,
Izvedenu u vremenu
mog truda.
Pri okretu me fiksira,
Očima:
Crnim,krupnim;
U šaljivom’ stilu.
I osmehom me “nervira”
Širokim ,
Dok ” proziva ”
“što sam iza nje, dugo.
Vidim je ,
gleda me oduševljena-
Mojim mogućnostima
Ali,setno.
Priznajem joj
Da sam gad sa korvetom;
Adrenalinski zavisnik,
u transu.
Ne, ona ne priznaje
Moje reci;
Ubedjuje mene
o meni samom.
Ne pristaje na reci
Moje, proste
Ne da mi poniženje
Moje na me”.
Ubedjuje me ,
Uporna, sigurna;
Osećanja njena,jaca
Veruje.
Brusi , svaku rec moju
U dijamant,
Svesna želje,
Prećutanog umora.
Marija Aranđelović Rombis
Prokuplje
