(belo)

8

Više zbunjena, nego uplašena,

Pre svega pokušava da spava,

Stežu je reči,

I posteljina hladna,

Nju boli glava.

 

Ona je čista,

Belo dete koje misli po noći,

Da li je traže,

Da li žele njen pogled,

Ruke, korak i osmeh.

 

Ko su svi ti ljudi,

Koji se smeju pod njenim prozorom,

Gugutke noću ne guguču,

Pa zašto onda,

Kao sneg sa krova padaju?

 

Želite da stradaju…

 

(Autor:  Milutin Milošević)

8 KOMENTARA

VAŠ KOMENTAR

Napišite Vaš komentar
Unesite svoje ime