Jednog leta su došle,
Pre čini mi se dosta godina,
I bez ikoga,
I sa ikim,
Samo sa jagodama i cvećem.
Nikoga nisu pitali da li smeju,
Same su tu sele,
A njih niko za mamu nije pitao,
Pa su tako jasno i veselo,
Uvek odgovarale sa hvala.
U rupicama njihovih obraza,
Skupljaju se sokovi tih jagoda,
Polako čineći sve pegice na licu lepljivim,
Nikada nisu kapali po odeći,
Uvek isto beloj haljinici.
Ponekad ih
Zadirkuju dečaci.
Autor: Milutin Milošević, Književna omladina Prokuplja
(Iz ciklusa “Naivne priče sa Bulevara za laku noć”)
