Prolaze dani, lagano se kotrljaju
tragove sigurno po meni ostavljaju.
Strpljivo čekam da donesu mi tebe
što u mislima boraviš mi svo ovo vreme,
koja ne daš mi ni u snovima mira,
zbog koje putujem put svemira.
Kud god da krenem stopu mi pratiš,
ponekada me i u mladost vratiš,
u dane kada slučajno sretoh te
kad ljubav upari nam poglede.
Još pamtim duge ti trepuške
što bisere u očima sakriše
i čekam da dođe čas
kada će pogledi spojiti opet nas,
doneti mi radost i sreću
za dane koji lagano doleću.
Dođi, odmrsi mi snove,
otpleti misli zapletene,
povedi me sa tobom daleko negde
odmori mi dodirima glasove mirisom uvijene…
Miloš Urošević
