Rasute im kosti gde nas bilo nije
Vijori se zastava, crnica heroje krije
Mladić s šajkačom i metalom u nejakoj ruci
Izreka stara kaže ,, junak se pozna na muci,,
Rasute kosti u talasima sinjim, negde daleko
Na usnama nemi poklič ,, o gde si voljena reko”
Izmučene oči što pogledom traže majku
S verom u Boga stvoriše nam krvavu bajku.
Rasute kosti od Krfa, Soluna, Mojkovca, Cera
Ginulo se hrabro, uz njih beše nada i vera.
Bosiljak, tamjana i krst oko vrata
Tražiše ostrvo mira, ostade brat bez brata.
Duše se lako vinuše nad tuđim nebom
Izvojevaše pobedu junaštvom i suvim hlebom
Svuda su pokliči zapisani u vremenu i nakon njih
O biblijskom junaštvu govori i nenapisani stih.
Vesna Paunović Đukić
