Kupujem te pesmom
jer nemam čime drugo,
sladunjavim rečima
zamajavam već dugo.
Laskavost moja granice nema,
omamim te lako, da pocrveniš na kratko,
sreću ukradem i ostavim bez nade.
Tuga je tvoja od čuda nema.
Sutra ću te opet rimom omađijati,
igru ćeš mi moju opijen oprostiti;
ha! u novu sam te mrežu stihova uplela
ne bih li te ponovo za srce ujela.
Naivna ljubav tvoja ta
ne može uzmaći zamkama mog tla.
Od mene ranjen, od mene lek toči,
dođi, da ti pesmom zavaram oči.
Nevena Perišić
