Jesenja šetnja

0

Još koračam nemo sa pogledom u prstima,

ne osećam dah te zemlje u grudima već u kostima.

Lutam i tražim poznata lica,

još nekoga  kome borama niz obraz kaplje Toplica.

 

Sama u ranoj jesenjoj noći

u vodi tugu slutim,

Sa drvećem ćutke žalim,

za tananim listovima žutim.

Osećam istu jezu od prve jesenje kiše,

i drhtaj grana što žale jer lišća nema više.

 

U ogledalu noćnom ledenom

polagano sve tiše,

plivaju zvezde opale

ni neba nema više.

 

(Autor: Milica Durlević)

(Foto: Zadovoljna.hr)

Tekst je napisan u okviru projekta “Čuvari kulture”, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

VAŠ KOMENTAR

Napišite Vaš komentar
Unesite svoje ime