Kad se ja u Gospodu upokojim,
Mojim imenom se ni jedna
Ulica nazvati neće…
Čak ni neko sokače..
Zamnom niko biser iz ok
Pustiti neće,
A kamo li da zaplače.
Kad se ja u Gospodu upokojim
Zamnom niko zažaliti neće.
Ni kuče, ni mače..
Ipak,možda će koja moja pesma
I koji moj stih, zaridati jače…
Kad se ja u Gospodu upokojim
Oko mene će malo ljudi da stoji.
Samo šačica prijatelja,
I dušmanin koji…
Ali,tu će biti sve mojke pesme
I svi stihovi moji
Koji će bezglasno ridati
I žaliti onog koji ih stovri.
Te moje divne kćeri
I ponosni sinovi moji…
Ivan M.Petrović
