Sve što sam rekla i uradila
sa tobom nije bilo lažno,
svaka suza, svaki osmeh
svaka reč, dolaze odavde.
Iz ovog srca što sad kuca
bez ikakvog smisla i reda,
ovi ljudi oko nas,
ništa ne postoji.
Samo vetar što duva pravo
kroz grudi odnoseći nekud mir
i kao da svaka sekunda
duže pojačava bol i hir.
I sad ne igleda kao da će proći
kao da ću moći, ikad da se osmehnem
Izvlačim poslednji atom smisla
ali uzalud, sve je sada prazno.
Aleksandra Paunović
