Pronađem pre neki dan: čovek prepisao celu moju kolumnu o staklu na dečjem igralištu i potpisao se kao autor. Ja napisala, a on potpisao. Od slova do slova. Nije napisao čak ni kako je pronašao staklo: on je pronašla staklo! Plagijator bez premca!
Ko laže, taj i krade! Tako najlakše mogu da vam opišem plagijatora. To vam je onaj što misli da može da prepiše ono što ste vi smislili i da poturi kao svoje. Pa još i da nešto dobije od toga.
Nekad su to novci, nekad je to ugled, nekad hoće samo da vas iznervira, ali u svakom slučaju je neka dobit. Korist. Plagijator je taj koji KORISTI.
Plagijat – šta je to? Kad jedna osoba misli, a drugi „beru med“
Pišem otkad znam za sebe, a na Internetu nešto više od pet godina. Sigurno da se u tom periodu desilo da neko iskopira moje reči kao svoje. Prepiše, a ne potpiše. Par puta se dogodilo da to nekako do mene i dođe. Meni je uvek bilo smešno. Kažem: ma da l’ su ovi ljudi blesavi, kopiraju mene? Pa nisam ja neko važan! Svako može ovo da smisli!
(Al’ nije. Al’ nema veze. Posle ću doći do toga.)
Dakle, i plagijatori i ovi plagirani (pa čak i kad sam to bila ja) bili su mi smešni. Ovi prvi što misle da je moguće ukrasti tuđu ideju i da ne budu provaljeni. Ovi drugi što misle da je moguće da im bilo ko pokrade misli, pa se još zbog toga osećaju loše i iznevereno. Moje shvatanje je da je original jedan, da su kopije samo to – kopije, i ćao! Šta ima tu čovek da se nervira bezveze?!
Al’ nije bezveze. Evo i zašto.
Vreme je rastegljiva kategorija kad mu se hoće. Kad imaš decu – neće mu se!
Zašto to kažem? Zato što sam majka dva mala deteta, dve bebe praktično, i pišem dok oni spavaju, dok se igraju na podu pored mene, dok gledaju crtani ili crtaju i boje. Ja kradem od svog vremena sa decom da bih pisala.
I onda se nađe neko pametan i to moje, s mukom i grižom savesti, ukradeno vreme – POKRADE!
Kolumnu o staklu, vest o nagradama za prokupačko pozorište ili dokumentarnom filmu „Moja borba“ o Nikolini Josić, pa čak i aforizme! Lepo, prekopira sa sajta Top novosti i stavi na svoj sajt. Ko je autor? Neki tamo urednik.
Ne mogu da vam opišem bes, ljutnju i tugu, ili šta god da je ovo osećanje. Međutim, mogu da pokušam da vam objasnim kakvo je stanje u lokalnim medijima trenutno.
Čini vam se kako čitate jednu te istu vest na različitim lokalnim portalima?
Da vam kažem istinu – to je zato što čitate istu vest na različitim portalima. Prokupčani i svi toplički mediji, zapravo, imaju jednu neverovatnu sreću i blago, a to je Služba za odnose sa javnošću grada Prokuplja. Ja volim da kažem kako je to naš lokalni Tanjug.
To su novinari „Topličkih novina“ koji pomažu lokalne medije i ujedno izveštavaju javnost o aktuelnim događajima u svim državnim institucijama našeg okruga. Nama novinarima služe kao servis. Meni lično – kao smernica. Šta da obiđem, s kim da porazgovaram, kojim temama da se bavim. Posebno sada kada nisam u mogućnosti da kao nekad izlazim svakodnevno na teren i pratim četiri događaja na dan.
Ako izuzmemo par medija – lokalni portali se služe vestima ove službe kao svojim lično napisanim. Prepišu, a ne potpišu. Neki promene naslov, ali sadržaj je isti. Ne samo sadržaj – i forma. Čist plagijat.
Poznajem te pokradene novinare, nekima smeta, nekima ne smeta. Kažu: svako radi svoj posao kako zna.
Meni nije smetalo, ali sada mi smeta
Zašto mi smeta? Zato što jedni rade a drugi kradu. Zato što nije pravedno. Jer ne samo da se prepisuju izveštaji sa sednica skupštine, sa utakmica i kulturnih događaja, sada su počeli da kopiraju i kolumne. Ako si tako pametan, a ti sedni, pa napiši SVOJE MIŠLJENJE o nekom problemu. Problema bar imamo koliko hoćeš!
Ovom prilikom bih zamolila urednika koji prepisuje moje tekstove da ih potpiše mojim imenom i prezimenom i linkom Top novosti.
Najdraže bi mi bilo kad više ne bi prepisivao.
Najsmešnije – ako i OVAJ tekst sutra ili još kol’ko danas osvane na tom portalu.
U svakom slučaju, mogu da ga turim u novine.
