Koja je to ruka
Koja smela je,
Da proda,
Ono sto je ukunjeno.
Tako jako,tanano
A surovo;
Moralo se u porod-
Najsvetiji.
Zna se Srbina
Sta najvise pece,
Mora se zauzdati ,
Podsetiti.
Da ga slucajno
Guja ne potera,
Da zarad kapi meda
Proda svoje(sveto).
Sebe i porod,
Pretke , i potomke;
Krv i prezime;
Za v’jek i vjekova.
Ne..ne postoji takva,
Srpska nije;
Vera mu ne da,
Cak i da je proda.
Cudno, da , bas tako..
Ne da mu ni tad’,
Ona je u dusi
Ne rastaju se.
Ona voli bezuslovno,
Bez da nju;
Stid gresnika ubija,
Gasi ga sram.
Marija Aranđelović Rombis
Prokuplje
(Priredila: Vesna Paunović Đukić)
Komentar je suvišan.
Bravo Marija!