Sinje je mora široko,
Široko, hladno, duboko.
Kreće se lađa francuska
Sa pristaništa solunska.
Odlaze moji drugovi,
Drugovi srpski vitezi,
U zemlju daljnu Afriku;
Svi nose tugu veliku.
Iz svoje zemlje prognani,
Po svetu blude mlađani;
Tuđino majko – maćijo,
Zbogom zanavek Srbijo!
Pa kad se more zaljulja,
Mahnito silno udara,
Svi mole Svetog Nikolu,
Njegovu silu na moru!
Mnogi će od njih biti plen,
Kad dođe švapski sumaren,
Mnogo je Srba propalo
U moru hladnom ostalo.
Šta li je Srbin zgrešio?
Bogu se uvek molio;
Sedam se leta borio;
U rovu slavu slavio.
Uzalud čekaš majko ti,
Da ti se vojno živ vrati,
More je sito – miruje;
Jedinca tvoga – miluje!
Pesma je posvećena ranjenim srpskim vojnicima koji su prevoženi dalje od Solunskog fronta, na afričko tlo, u Bizertu i druge baze koje su Francuzi imali na severu ovog “crnog kontinenta”.
Ogromne žrtve: Minut tišine bi nam trajao dve godine i 136 dana!
