Poželeo si da se vratiš?
Da još jednom osetiš toplinu
ovog zagrljaja?
Eh, Antoane.
Ne povređuj.
Dovoljno je bilo.
Želja za tobom odavno ne postoji.
Ovo nebo, Sunce, kiša,
podsećaju na prošlo vreme.
Imaju miris mošusa i karanfila.
Mirisi se mešašju, baš kao i onog
dana.
I nebo se otvorilo, konačno je
progovorilo.
Otkrilo mi je tajno tvog mračnog
i ne tako zanimljivog sveta.
Podzemlja i dvoličnosti.
Ima li išta gore?
Maske su pale.
Ne vredi vraćati se na staro.
Konačno sa ponosom govorim
Ljubav je u vazduhu!
Tamara Dragićević
