Ljubav je spletena nežnost, traje, ničim da oduzme,
Odasvud skoli, ljubavni oset ni sa čim da se prekine
Dok ne uveže duše, da se orode, da puknu od miline,
Lepotu razgrće pa, spaja, da ne izgubi, cele nas uzme…
Razlije po koži, zavatri požude, beskonačnost sveže
Kroz naše ruke, ustreli telo, rastače kosti i, sprži
Tkivo, udruži čežnje, na jednu svede, dodirom drži
I, utrnem, kad ti kosa na moje čelo padne, da me veže!
Ljubav nam žudnja što, nepovratno, od drugih, odvaja,
Uvek isti, trenutak nas množi, ne deli i ne razdvaja
Već u trajanju, licem kotrljaš smešak, svoj večni trag…
Kad osvojili sebe, stali, nema šta više da se osvaja
Sve reči zauvek rekli, sve što nas s večnošću spaja –
Ti si ognjište što se ne gasi, moj kućni, ljubavni prag…
RADIVOJE PANTIĆ – KURŠUMLIJA
