je l’ se sećaš ti
onih stepenica
iza maksija iza tvoje zgrade
kad su svi već otišli kućama
cerekali smo se i
bili malo pijani
te večeri nije bilo para
za više
sedeli smo i rekao si pre nego što
mi je šiška pala
pa si je stavio iza uveta
rekao si da sam lepuškasta
slatka
svoja
i da mirišem na neki parfem
i da se tebi sviđaju moje braon oči
i ako ja mislim da su pseće
i rekao si da ne znaš šta ćeš sad
sa sobom posle ovoga
ja sam napravila neki čudan izraz lica
i rekla da volim tvoju bradu
i to što nisi sebičan
i što imaš kuče
koje svaki dan šetamo u parkiću kod stepenica
ćutala sam jer sam mislila
da sam rekla i previše
nasmejao si se
onako sa leve strane
i rekao da možeš da budeš
nesebičan za oboje
i onda sam te ja pogledala
psećim očima
ali ne da bi mi dao poslednju cigaru
kao što si uradio uz krivi
osmeh sa desne strane
Dunja Petković
