Isperi moje grehe, Gospode.
Željna oprosta, ne znam Ti prići.
Grešna Ti sklanjam pogled i obaram glavu.
Na bolnoj duši okovanoj lancima zemaljskog sveta
nosim teret svoje prošlosti, mržnje i samoće,
grešnice prezrene od ljudskoga greha.
Pristupam Tebi na kolenima, ponizna.
Tražim oprost, a ne smem od muke prozboriti.
Samo da ti se popnem do skuta
i otpustim demone iz donjega sveta.
Oni me progone.
Ono me more.
Slabašna, padam pred njima.
Postajem robinja njihovih robova.
Kitim se njihovim hladnim đinđuvama.
Spasi me njih i njihove ljubavi.
Spasi me spasitelja i njihovog spasenja.
Spasi me ljudi i njihove večnosti.
(Autor: Milena Perić)
