Klanjam se mrtvoj deci,
Ona su maleni sveci,
Žizan od aza ne krenu dalje,
Već modri naše zagrljaje.
Sad stid u tišini
Crta nad bolom „Izvini“.
Sa skazaljkama kao krstom
Nad tvrdom ljudskom vrstom.
K`o zimnje vrane kad studen krene
Krunimo iščezlo vreme
Gusta se kiša nad grobljem sprema
Boli me vazduh u kom ih nema.
Milica Bijelić
