Na ulici čovek, na leđima ranac,
odmah pretpostaviti, ovde je stranac.
Ja priđoh bliže, valjda ne mari,
objasnih mu lepo par bitnih stvari.
Objasnih da mnogih čuda tu ima,
al’ mora da uživa svim čulima.
Da zatvori oči i mirno osluškuje
dok zvuk prirode ka njemu putuje.
Taj zvuk što šapuće,to nije more,
već izvori naši koji žubore,
a ta najlepša muzika na svetu,
to cvrkut je ptica u niskom letu.
Čuješ li zvuke, čudne, daleke?
To krekeću žabe, dole do reke
i Toplicu koja vuče se troma,
to mili zvuci su moga doma.
Ja jezik tvoj da govorim ne umem.
Ali da ti dočaram lepote umem.
I sada te stranče ostavljam u tišini
da mirno uživaš u mojoj domovini.
Mina Đurić
