Кada jednom stignem,
U svoj rodni grad
taj grad neće biti isti.
Stazama detinjstva
koraci zgaženi.
Кada stignem
umorna i željna,
grad me željan dočekati neće,
bez osmeha, nepoznana.
Isti nismo.
Кad stignem u grad,
sluđena tražiću,
stope i tragove.
Zgarište i tuđinu
pronaćiću.
Nije tu,
pokraj reke ostavljen.
Grad skita,
čergari.
U našim koferima
svet obišao.
Tuđe gradove i pragove
obijao.
U pola srca, sačuvan,
Nosimo grad.
Druga polovina ostala
uz put.
Šćućurenog nosimo ga
Кada stignem u svoj grad,
nepoznatim ulicama lutaću.
Rečicu pregaziću
U dečije kosti
drveni lelujavi most
stravu mi je ulivao
Nedostaje.
Svetinje osakaćene prolazim.
I pravoslavnu krštenu kuću.
I Njagoševu broj 18.
Ne zaustavljam se
Ruševina i zgarište
moja kuća nije.
U prolazu opojni miris
ljubičastog jorgovana
došapnuo
Ovo je tvoj dom!
Pokraj škole
prolazim.
U klupi nisam.
Gde sam?
Neopravdani izostanak
Dobijam
Drugu polovinu srca,
iščupanu iz grudi
tražim.
Кada napokon željna i žedna
u grad dođem.
Isti biti neće.
A kao onda,
u meni će sve biti isto.
(Autor: Vesna Paunović Đukić)
