Od cevi odsevi, haubice deru!
Talasa se Mačva, na orozu prsti!
Regrut prvog poziva u rovu na Ceru,
dok celiva pušku, moli se i krsti.
Molim ti se Bože, podari mi veru,
jer se senka sumnje u očima hvata,
da junačko ime ne dam za neveru,
sačuvaj mi obraz i oca i brata.
Pomiluj me grešna, napaćene duše,
ne daj da te srdžbom ikad izneverim
kad dušmani moju đedovinu ruše,
nek blaženim srcem zlodela im merim.
Ne dozvoli da mi zavaraju tmice,
kada svoj na svome postojanje branim.
Molim ti se da mu ne gledam u lice,
ne daj da ubijem, samo da ga ranim.
Ako ova ruka i presudi nekom,
ti milošću svojom nevinog poštedi,
pomozi mi da se osećam čovekom,
unapred te molim, greh mi ispovedi.
Prosvetli mi dušu kada budem pao,
pokažu joj pute svetlosti u tmini,
Srbiji darujem sve što si mi dao,
ovaj život goli na dar otadžbini.
A kada odu vojske i kada sve mine,
na nagdrobnoj ploči ostaće mi ime,
da li će se Srpstvo sramiti istine,
ili će se večno ponositi time?
LJUTOMIR RUNDIĆ – ROMANIJSKI
