Čemu da se nadam?
Čemu da se nadam dok mi suza niz obraz pada?
Čemu da se nadam dok u depresiju padam?
Da li ima nade za davno zaboravljene sne?
Da li ima nade da ne kaže ne?
Sedim i plačem, a niko to ne sluti.
Sedim i plačem dok mi bol misli muti.
Jecam već pola sata ovde sama,
dok se nad mojim mislima nadvila tama.
Da mi se želja ostvariti neće to znam i sama,
oduvek sam znala, to i nije neka tajna.
Suze polako brišem i ovu pesmu pišem,
polako ih brišem i uzdišem.
Uveliko znam šta mi na kraju sledi i šta će biti,
a uveliko znam da tvoje srce
zbog mene neće brže zalupati.
Mučim samu sebe nadama velikim,
a u stvari malim, nadama prolaznim,
a u stvari značajnim.
Možda će me želja i nada uskoro proći
ali je sigurno da će opet doći.
Čemu da se nadam dok mi suza niz obraz pada?
Čemu da se nadam dok u depresiju padam?
(Autor: Jelena Tomić)
