Da mi je da se vratim u topla predvečerja sa kriškom hleba namazanom pekmezom od šljiva. I kada roditelji dozivaju da je vreme da se prekine igra jer počinje crtani film.
U vreme kada smo živeli, i to vrlo lepo, bez crnih „pametnih“ sprava. One nam u cilju olakšavanja života, suprotno, donose nemir i otuđenost. Ubijaju živi kontak oči u oči, zarad virtualnog sveta na dlanu. U vreme kada smo vozeći „poni“ bicikle sa rukama u vis, spuštali se strmom ulicom, da bi se zaustavili uz prasak, neko u kanal, neko na kolenima, a neko na deblu pokraj puta.
Da mi je da se vratim u vreme kada se kukuruz brao krišom nadomak grada. Pa bi se podložila logorska vatra i do zore bi se pekao pokraj reke uz zvuke gitare i komaraca. Da mi je da se vratim u vreme velikih odmora, školskih priredbi, hora i igre između dve vatre. Kada osnovci nisu nosili iz mega marketa litre i litre alkohola, da bi proslavili rođendane, već bi se i trezni znali dobro provesti.
U vreme kada je gradski korzo parirao današnjem crvenom tepihu na filmskim premijerama. Kada su se tanke potpetice, kuckajući poput časovnika, drsko čule niz strmu kaldrmisanu ulicu. I kada su devojke plenile prirodnom lepotom, nesavršenom i autentičnom, i kada im ideal nikako nisu bile estradne zvezde, estetski dovedene do kloniranog savršenstva. Markirana garderoba nije bila merilo dobrog ukusa, ličnog stila, već snobizma.
Da mi je da se vratim u vreme gramofonskih ploča, kokte i postera velikih i pravih zvezda, na zidovima memljivih podruma, gde su žurke skrivale prve stidljive dodire oko struka, uz sentiš. Dovoljno za uspomenu, koja se neguje i otpakuje u ovom vremenu kada je svega previše, a ničega dovoljno. Da mi je da se vratim u vreme kada leptirići lepršaju u stomaku, i kada je i slutnja sasvim dovoljna za nesanicu.
Sada je sve nadohvat ruke, a tako daleko i nedovoljno. Svega previše, a premalo da se bude srećan. U vreme kada je sunce bezopasno grejalo, i kada se nije žurilo, a svuda se stizalo.
Kada se kidalo voće iz komšijskog voćnjaka, i neoprano u slasti pojelo.Kada se kisnulo, a nije se razboljevalo. Kada se volelo bez interesa i koristi.Kada se komšija pozivao na kafu preko plota. I kada je avgust na lubenice mirisao…
Vena P. Đukić
Kuršumlija
Vesna, predivni povratak u moju mladost, kada je ljubav bila ljubav, cxista, jasna, bez interesa, neukaljana travama i cime sve drugim, kada pored moje Toplice, lepotice, nije mi sametao roj komaraca a kreket zaba, pored drage osobe ravan najboljem orkestru. Sada neznas cime da zadovoljis mladost ~ sve imaju, a nezadovoljni
Divna vremena