Nepomirljive duše

Borili smo se za pravdu, tražili slobodu,

Postali sipci svojih kostiju,

Spali na puko preživljavanje, haotičnu tišinu!

Otkucaj rana mesto srca kao simbol postojanja.

Uselili smo se u prostor

Dublji od bezdana, tamniji od mraka,

Grublji od njihovih reči i pogleda,

Ali samo umom.

Srcem smo ostali izigrana deca

Kojoj su uskratili pravo na detinjstvo,

Koja nisu zaplakala,

Već su se borila da im bude vraćeno.

Verovali smo i dokazali

Da krajnji ishod biva na strani

Pobedjenih, ne i pokopanih

Onih koji ne vape za celivanjem rana,

Onih koji ih celivaju večnim neklonućem,

Nepomirljivih duša!

Jer smo bili

Smeliji od prkosa,

Istrajniji od nemira,

Svoji među tuđima,

Uspeli smo!

(Autor: Marija Kovačević)