Blistaju od zvezda plavetna nebesa,
Noć zavila zemlju u crnu kadivu;
Nečujno sa grana bistru rosu stresa
Mlad voćnjak pod Cerom. Na rudinu sivu.
Preplašeno sleće jato golubova
Na noćište. Šume tiho pored puta
Redovi beskrajni tankih jablanova,
I mirišu slatko grozd i breskva žuta.
Muklo idu stada kroz mračne proplanke,
Ne pevaju popci iz niskih strnjika;
I Cer ne ču noćas pesmu frule tanke
Ni zvuk medenice s ovna predvodnika.
K’o da lebdi zrakom u gluhoj tišini
Te jesenjske noći jedna tajna strava, —
Dok pod vedrim nebom, vrhu na planini,
Umorena bojem mlada vojska spava.
I čini se k’o da iz kamenih grudi
Priča povest staru mračnog Cera stenje,
Il’ kao da guslar nevidljivi gudi:
… Bilo jednom jedno divno pokolenje…
(Autor: Milutin Jovanović)
