Ona se ne da obmanuti umom

Ona, zna šta želi,
Koga i kako;
Ona se ne da obmanuti
Umom.

Duša je kantar
Za emocije sve,
Vaga dok ne izmeri
Šta um traži.

U prazna srca je baš
Lako ući;
Želje ih prve
Baš lako nastane.

I kao pamuk:
Prima, topi, guta..
Nova, laka…
Čelična… čeličenja.

Ponovo rođene ,
I isto čiste,
Umivene bezuslovnim
Rečima.

Nizane k’o duvan , zlatne ,
Suše se;
A kap vode
Možeuništiti sve.

Mutna ili bistra
Buđa listove,
Potrebno je jako sunce,
Ponovo.

Kukavičje jaje
Niko neće ,u
Gnezdo svoje toplo;
Laži žuljaju.

Gospod zna
Kad’ će sunce ili kišu ,
Pozna“ on dušu
Koja kako jeca.

Ako traju…
Bliskost i toplina ona …
Dobrote duša ,
Jače od gorčine.

(Autor: Marija Aranđelović Rombis)