Ona, ne postoji dovoljno jaka reč.
Ne, ne za nju.
Jedne večeri, otišla je, bez
pozdrava, bez poslednjeg “zbogom“.
Ostale su uspomene, gorak
osećaj koji razjeda dušu.
Okamenjena suza, da me podseti.
Jedna slika u kojoj je ostao osmeh.
Želja za povratkom.
Bezbrižno detinjstvo do njenog
poslednjeg daha.
I nada da vidi me, da
me oseća, da joj falim.
Srešćemo se opet, verujem.
Tamara Dragićević
