Bolesna u postelji tugu svoju skrivam,
tužna ležim,a tuđu sreću snivam.
Gledam majku,suza joj niz lice kane,
i znam ona sanja moje srećne dane.
Istina je teška,al’ je ona vešto krije,
zbog moje sudbine i noćas suze lije.
Pa svaka bora na licu broji njene boli,
tužno je srce majke koje voli.
Oprosti, majko, što nisam se borila,
Oprosti, majko, što u crno sam te zavila.
Oprosti, majko, što noćas moram poći,
oprosti mi, majko, al’ neću ti više doći.
Al’ ne opraštaj mi, majko, što mi noćas suza teče,
ne opraštaj mi, majko, što me srce peče,
ne opraštaj, jer ja noćas rušim ti sne,
ne opraštaj, jer noćas ubijam te.
Ne plači, majko dok u ruci držiš sveću,
nasmej se, majko, ja na nebu imam sreću.
Još uvek slušam te kako dozivaš me,
još uvek gledam te dok sanjaš me.
Biću blizu tebe i kada nisam tu,
čuvaću te kad krene ti po zlu.
Zbogom mila majko,i hvala ti za sve,
Zbogom majčice, u srcu čuvaj me.
Kristina Nešić
