Sretoh smo se, kad na jug išle su ptice,
par mjeseci prije početka zime,
taj njen osmijeh, to anđeosko lice,
još ga pamtim, još me poražava njime.
Prolazile su besane noci, vukli su se dani,
zima je prošla, Sunce iza oblaka provirilo,
ortaci govorili, brate ti se nje kani,
ali ne mogu, srce se još, nije smirilo.
Dragoslav Valan
