Pesma za nas dvoje

0

Znam, mora biti da je tako:
Nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene i sreće moje.

Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka,
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al’ ja, u krčmu svratio gorak,
a ona ne znajući – prošla.

Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj – podjednakoj,
A za korak se mimoišli.

Da, mora da je tako.

MIROSLAV MIKA ANTIĆ

Napiši komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here