pitao sam je na kom boku spava
iako znadoh da je desno njena strana,
slušao sam kako diše i pre nego je do mene stala,
bila mi je nežna i sanjiva, velika a ipak tako mala;
njene oči su me sa svih prozora, ekrana zvale, budile u pola noći
i tražih njen glas, al’ tišina je nastala,
kosa njena preko očiju mi pala…
Nikola Mladenović
