Sve moje misli upija vosak
dok mi plamen te iste misli razliva,
misli koje stvaraju oblik
postaju kruti poznati lik.
Lepota misli postaje mrtva,
postaje stvarna,
postaje smrt…
Nešto poče da podstiče plamen
koji topi ukočen lik
i ja se nadam da odlazi smrt…
ali,
Plamen poče da se širi
deformisan lik započe smeh
deformisan lik ispusti krik.
Otvaram oči, gledam sa stola
sa pola lica voštanog,
za stolom mladić koji me gleda
za stolom sedi osuđen.
Nešto poče da održava plamen
koji topi vostani lik
i sada znam tačno,
ja sam ta smrt…
J.S.
