KAKO SE OBLAČILA I HRANILA SRBIJA

ILI KAKO JE ŽIVELA U VREMENU PREVIRANJA PA DO DANAŠNJIH DANA

Natera me moja ljubav da malo napravimo red po starim stvarima koje smo donosili redovno u selo, uredno slagali u džakove – trebaće, a koristili ih nismo, – daćemo sirotinji ili Crvenom krstu – a ne dadosmo ih, nego u džakove pa u šifonjere i plevnju. Čim dođu do plevnje sledeće je – oganj.

I tu se može videti ceo istorijat snabdevanja, a ja sam ga pratio od ženidbe 1977. godine, do današnjih dana. Za period tačkica i redukovanog snabdevanja posle rata, neka piše neko ko bolje zna, ja znam samo po priči.

Kad sam ja dobijao decu 70-ih godina, nisi imao bog zna šta da kupiš, a da bude lepše a jeftino. Čak je skuplja bila odeća za dete nego za mene, jer znali mangupi trgovci da detetu moraš kupiti, a za tebe kako ti bude.

I tada nam se dešavala ITALIJA, nađoše prvo napadnuto zapadnjačko tržište. Što bi rekla narodna pesma:

Mili Bože, čuda velikoga

šta to Srbi i Cigani po Italiji rade,

ko će bolje, ko će više

Italijanima se loše piše,

naši ljudi su bez krsta

neće ništa ostati od Trsta.

Bio sam jednom prilikom sa drugarima do Sežane i pošto nisam imao pasoš tu sam ih sačekao dok su trgovali po Trstu i gledao sam šta se radi po železničkoj stanici, vodi se borba između carinika, policije i naših švercera. Svašta se i u svemu nosi. Farmerke, gaće, duksevi, zavese i šta ti sve ne. Moj prijatelj pokojni Mirko iz Sibnice sa kupcima i kamionom dolazio za freze “Benasi” i verujem da ih još ima u upotrebi.

Na pijacama su prokupački cigani držali primat u trgovini pogotovu u farmerkama, a ja lično sam kupovao kod Mite, jednog vrlo finog čoveka, koji siroma’, rano umre. Bio je dobar i čovek i trgovac, a poneki put je bio i sa ocem Bajrom i vodili borbu sa tržišnim inspektorom.

Nešto se iskomplikova sa Italijom ili je bilo bliže, dođe do trgovačko-švercerskog buma sa TURSKOM, u stvari sa Istanbulom. Tu odeća, džins, uklopi se tu i Novi Pazar, pa ‘ajde znaj ga da li kupuješ original iz Turske ili domaći fušeraj.

Sve što je korišćeno u domaćinstvu imalo je prođu a ko nije znao gde je, garantovano bi mislio da je negde u Srbiji, iako je bio u sred Istanbula, pa ti Turci čudom gledaju:

Bože dragi čudni li su Srbi

još kukaju od našeg terora,

600 godina njima dosta nije

opet došli da ih Turčin bije,

al’ i Turci, civilizovani momci

mesto janičara deru nas trgovci.

Ode moj badža Dragiša iz Džigolja sa ocem Milovanom i još nekom družinom do Istanbula da se malo prinove i vide tu čuvenu Tursku, kud demokratiju, tu i proizvodnju. Tom prilikom kupiše nešto od obukla, naravno kožno.

Kako je Gile kupio neku kožnu jaknu ženi, a da bi izbegli carinu obukoše je Milovanu. A jakna ženska, do ispod laktova, kratka, ne može je zakopčati. Stiže Milovan do carinika, a ovaj ga kroz smeh pita:

– Za koga ti jakna?

– Za mene! – odgovara Milovan i izazva grdnu smejuriju, jer ga carinik zapita što ne skine štofani kačket i uzme šeširić da se uklopi!

Svašta je bilo od cirkusa po granici.

Uklopiše se i Srbi uz braću Cigane, pomažu se po inostranstvu, a i na našem terenu. Država malo gleda kroz prste, može da strogo zabrani da hoće – ali neće.

I tako ide život.

Autor: Zvonko Prelić

Nastavak priče KAKO SE OBLAČILA I HRANILA SRBIJA čitajte sutra na Top novosti.