Stiže proleće a za njim i leto. I evo prilike za kapljicu – mučenicu. Prva prilika su šljive džanarike, samonikle, sa trnjem, ukras naših međa i zabataljenih njiva i livada i Topličkih sprudova. Od njih rakija samo po nekoj “debeloj” nuždi – zagorelog rakijskog viteza. Malo situaciju menja ruska ili ukrajinska džanarika, krupna i pikantna ali po oceni kvaliteta rakije na najnižoj lestvici, pa i od toga takša, ružnog šmeka i ukusa – ali je nužda – nužda.
Ove godine sevtelisasmo i rakiju od jagoda. Posadio moj bratanac Jovan oko 50 ari jagoda u polju kod Suve česme, pa kao u svakoj robi i tu ima nešto što nije za tržište i njegov domišljati otac Danda odneo plastične buriće i prikupio tu furdu od jagoda, i kao jedan ugledni ljubitelj dobre kapljice dodao malo šećera i zauždismo dežurnu veselu mašinu u mom dvorištu.
Ispekosmo malo rakije od 18 gradi, kad je piješ, srce i dušu razgali a miriše kao da jagodu jedeš. To potenciranje ukusa, kako se hvale vlasnici rakije, zavisno od čega je, jasno je definisao moj drug Mida Žika iz Blaca, svojevremeno poznati stručnjak za rakiju rekavši – daj mi alkohol, ima da ti napravim da miriše na šta hoćeš. I prava je sreća što u ono vreme “Zozovače” nije bio aktivan, jer bi sa onom lozom sa guslarom napravio masakr po Crnoj gori, ovako se to završilo oko Niša i čini mi se malo zakačilo Kuršumliju.
Elem, dolazi avgust, stiže kraljica šljiva moravka. Šljiva za rakiju dušu dala, ne treba ni šećer ako je dobro uzrela a tera po 25 litara meke po kazanu. Moji stari su imali šljivak kod Gubetinske crkve i kako je sabor bio 8. avgusta, morale su šljive do tog dana biti obrane inače ih brati nećeš – pojela bi saborska grinja. Uopšte nije bilo bitno dali su zrele ili zelene, po saboru ih bilo nebi.
Desilo se nekih godina, kada se nisu otkupljivale višnje da smo od njih pekli rakiju i mogu reći da je bila dobrog kvaliteta, ali neiskusni pecari bi zauždili vatru, a kako je imala višnja dosta kiseline, ode poklopac i lula po avliji, pa jovo nanovo, tiha vatra dok krene pa onda polako, polako do slatke kapke.
Malo je problem oko šljive “Stenlej” ume da bude zelena, da kasno stiže, zahtevna je to voćka i da bi se od nje ispekla kvalitetna rakija mora da se pripremi. Prilikom berbe na 100 kg šljiva dodaje se 5 kilograma šećera i 20 litara vode. Naravno to se rastopi u mlakoj vodi i zavisno od čvrstine šljive, ako su meke dodaje se 50 grama limontusa na 100 kilograma šljiva ili 100 grama ako su šljive tvrde.
Nakon toga bačva ili drugi sud se dobro zatvori, čeka se da provri, a vrenje se vidi prema obilju mušica išljive bubre i kada se posle 20 ak dana “džibra” smiri, može se pristupiti pečenju. Obično se to radi u oktobru i novembru mesecu zavisi od raznih okolnosti.
Ja najviše volim da to radim kada počnu one lagane jesenje kiše, a meni lepo pored kazana, pa se zapeće po neki krompir i uživaš u životu.
No, o tome ću u sledećem delu…
Pročitajte i ove prče od istog autora na istu temu:
(Autor: Zvonko Prelić)
