Kad sunce na danu odseče krišku
Zareže sečivom i deo mog tela
Jer sa svakim trenom otpalim od dana
Ni moja celina ne ostane cela
A dok kiša spira prašinu s vremena
I umiva kapima obrazinu grada
Na mom obrazu se zbora nova brazda
Rukopis trenutka u kome sam tada
I kad vetar meša prošlo i sadašnje
Pa kovitla vreme da mu čas ne znamo
Vija i otkida kosu mi s temena
Pomaže da starim ko i vreme samo
Al` kad noć privuče kapke ka očima
I pritvori vrata na danu što prođe
Poslaću zahvalnost ka Tvorcu Svemoćnom
Što ću s Njim u sutra dušom mlad da dođem
(Autor: Radojica Perišić)
