i ako svega toga nema, šta nam ostaje
Naći ćeš novu zemlju, nepoznate horizonte
Nove puteve od uskih staza gde prolaze karavani
Srešćeš ljude za koje nisi znao, čudnih lica, kratke kose
Starci će gledati u tabane a žene udovice u dlanove
Ali niko neće znati gde počinje novi dan
Dok im ne najaviš zlatni disk
Umoran od stvaranja sešćeš na nekoj uglačanoj steni
Da se osvrneš na put i vreme koje si utrošio
Da se osvrneš na novi život koji je započeo
Gde je prošla ona radost gde se sjaj ugasio
Kad podvučeš crtu, kad sabereš
Zar nije bilo ljubavi, zar nije bilo vere u osmehu
Ali, uprkos jutarnjoj toplini, suncu koje se pomalja
Ljudi nisu razumeli, nije se dalo, drugi put
Nisu hteli
Šta nam ostaje na kraju?
Branislav Nešić
