Šareno cveće u mojoj bašti
Tokom sunčanih dana cveta,
Takvih je boja samo u mašti,
U glavi bezbrižnog malog deteta.
Nekad sam i ja dete bila,
Po svojoj bašti trčala često,
U sebi tada sam dugo maštala
U svetu odraslih da imam mesto.
Godine prolazile otad su duge,
Cvetalo cveće, padale kiše,
Smenjivale su se sreće i tuge,
Ali detinjstvo se ne vrati više.
Uvenule su latice bujne,
Ali će s proleća nanovo cvetati,
Opet će svitati zore rujne,
Ali detinjstvo se neće vratiti.
Ivana Zajić
