SNEG

Čekam sneg da vidim tvoje tragove

Da vidim koliko daleko si od mene,

Možda te nađem, možda te vidim,

možda se izgubim, možda tad shvatim.

Mraz koji štipa me za lice,

ti koji lomiš mi srce.

Vetar kome jedva se opirem,

ti pred kojim uvek pokleknem.

Sneg koji prekriva mi puteve,

ti koji oko sebe izgradio si stubove.

Znakovi pored puta mogu biti lažni,

ali osećaji su snažni, da tu si.

Grejaće me tvoji dodiri,

ledene usne topiće tvoji poljupci.

Svaki nemir smiriće tvoj glas

Svaku jezu zameniće strast.

Da, tu si, znam te.

Idem ka tebi, trčim, saplićem se.

Ustajem, ponovo tražim, plačem, ali nalazim te!

Suze mi se lede, prave nove otiske u snegu,

ne obazirem se već grabim svaku priliku u letu.

Našla sam te.

Tvoje lice koja je moja misao,

divne usne kojima si jedva disao,

oči koje su polako gubile sjaj,

ruke koje su poslednju snagu

iskoristile da me zagrle za kraj.

Poslednji prizor bio ti je moj osmeh,

znaj da  videćeš ga opet, jer

više te ne ostavljam!

Poslednji otkucaj srca biće u tvom zagrljaju,

našla sam te, sad možemo da uživamo u beskraju.

Zajedno, nasmejani i srećni

na ovom skrivenom mestu,

sneg prekriće nas brzo

ali u raju bićemo večni.

T.M.