Da ti kreneš ka nekim novim svetovima,
More bi bilo slamka kroz čije tunele bih srkala potrebu za čudima.
Pričala bih mornarima o burama na tvojoj izgrebanoj koži.
Prosjacima bih dala kusur koji stiže uz kupovinu karte u jednom pravcu, do tebe.
Taj bakšiš ludosti i oslobođenosti bolje će im doći nego novac.
Vezala bih naše susrete za sidra onih brodova na Sredozemlju,
Neka celom svetu pričaju kako slučajnosti ne postoje.
Da ti kreneš ka nekim novim svetovima,
Tražila bih od tebe da prkosiš vremenu i sredini u kojoj se budiš,
Da ne veruješ u sladak ukus marcipana dok ga ne probaš.
Ulične svetiljke bi otišle na neku terevenku i ostavile grad u mraku,
Da ljubav ne bude usamljena u slepilu.
Narandže bi hodale i ostavljale opojan miris u prolazu.
Nedostajao bi mi…
Da ti kreneš ka nekim novim svetovima,
Zvezde bi odlučile da štrajkuju i uplatile bi odmor daleko od Mlečnog puta.
Sveće bi bile s dogorelim fitiljima i mnogi bi počeli da mesečare.
Ne bih bila među njima.
Ja bih proglasila vanredno stanje u krvotoku i zurila bih u šine,
Zamišljajući kako se ovako paralelne ljube na horizontu i postaju jedno.
Pustila bih te jer nisam od onih kojima je neophodno pripadanje.
Da ti kreneš ka nekim novim svetovima,
Imala bih vremena da se otreznim od hipika u sebi.
Ali nemam…i krećem ka nekim novim svetovima.
Marija Cmiljanović
Prelepo <3