Suze te neće spasiti,
Nemiru moj.
Ne plači više.
Ne ponižavaj se tako.
Veliko poniženje već doživeo si,
Ovo mi ništa ne znači.
Idi, produži dalje,
Kod neke druge plači.
Nizao si ogrlicu bisera belih,
Kada si spojio sve,
Pometnju stvorio između svih,
Nisam jedina,
Na pragu si kod neke druge,
Što u nizu se nalazi, odlazi.
I u zagrljaj ako hoće da te prime,
Nisi bitan, nemir moj bio,
Sada spokoj imam,
Pred svakom si se ponizio, razotkrio.
Neću više da trpim laži, lažna obećanja, čekanje…
Ne verujem ni istinu da govoriš,
U mojim očima nisko si pao.
Nemir moj, odavno drugima pripada,
Čak pomislim da nisam te imala nikada.
Obriši suze, nisu ti potrebne.
Zlatica Janković
