Кad među nama zavlada prezir
i reči lako otvaraju rane,
kad navire taj podmukli gejzir
što u crno nam zavije dane,
kad pesma ljubavi nestane bez traga
i samo ostane slika bez tona,
kad se vređamo bez pardona
i viknem da nisi više mi draga!
Кad nemamo kuda
i magla se na oči spusti,
slepa je ulica svuda
kad mnogo može da se propusti…
Sva ta bol je samo prašina –
sve dok među nama ne zavlada Tišina!
(Autor: Marko Sekulić)
