Avgust je, toplo je za reku dušu dalo, ali se ne čuje žamor kupača, zvonki smeh tek procvalih devojaka i momčica, taman pristiglih za prvo brijanje. Pusto je kupalište kod kamena ili stene, kako kome godi, poznato čak i među prokupačkom mlađarijom.
Živela život mladost gubetinska
Mnoge prve ljubavi započinjale, prvi neuspesi se tu utapali, živela život mladost gubetinska i njihovi gosti, mahom unučići naših seljana, a plus i poneko dete od nekih rođaka. Nije bilo ni posebno opterećenje kako ih dočekati kao danas. Sada još ti nije ni došao, a tebe interesuje kada će da ide. Živeo se život bez opterećenja, usporen, ne bogat novcem, ali bogat zdravljem i lepotom. Za jelo, bile krave u svakoj kući, a kad imaš kravu imaš sve: mleko, sira, kajmaka, pite, svašta imaš.
Šta da vam kažem, čuvali smo stoku u polju do 9 sati. Sat nam bio voz parnjača, iz milošte nazvan garonja, njegov zvizduk, nama signal da se tera stoka. Prislanjali smo uvo na šinu da ga čujemo, ujedno strahujući od Brke prugara. Još voz nije iz Prokuplja krenuo, čujemo ga i teraj kući, vezuj! Da li jedemo ili ne jedemo, pa u Toplicu!
A nama Toplica Dunav!
Poznate plaže u mojem detinjstvu i mladosti su bile Banov i Filipov topoljak i Borova basta. Ako ožednimo, nema problema u pesku pored vode iskopamo rupu, izbistri se voda i pijemo. ‘Ajde sad da vidim junaka!!!
Naiđe plahovita letnja kiša, zamuti se Toplica, isterivali smo nogama klenčiće na obalu, bogata je to reka bila. Malo vćci momci pristigli na ferije, studenti, pogotovu je bio markantan Leksa, kao Apolon. Voleo je meni i Stoletu da skida gaće, a mi deca se sramimo, baci nas u dubinu, uči plivanju, a nama Toplica Dunav. A kako je trčao i fudbal igrao, bije vatra iz nozdrva!
Pecali smo ribe što sedeći na dupe, i uhvatimo neku mrenu, klena i krkušu, pa koliko smo guzice odrali, a verujem da smo je da se sve sabere pršsli celom njenom dužinom.
A našeg bežanja od patrole milicije Paska i Vlade iz Male Plane! Mi sa leskovim stapom, prtenim koncem i udicom, naravno i pampurom plovkom od neke flaše što smo ukrali majkama. I oko toga se pravilo pitanje, a patrola sa dugim naoružanjem, gamasnama, sucka debela. Nigde nam nije bilo sigurno da se sakrijemo. Sucka bila, bas njih briga za decu, idu svojim poslom. Desi se i da se ogladni, krali smo krastavce po bastama, jeli zelene šljive da su nam zubi trnuli, ispekli poneki pečenjak, ako smo uspeli da negde islomimo. Do 3 sata, a posle opet stoka, sutra je novi dan…
Žalili smo one što nemaju Toplicu
Čudili smo se nasim starijim komšijama, idu preko Toplice, prevezu se, a nama čudo što se ne okupaju, bili nam stari, ali njih šibale obaveze. Žalili smo naše drugare iz Miljkovice i drugih planinskih sela što nemaju Toplicu. Pravili smo svakojake vratolomije da se dopadnemo devojkama iz Potočica i Male Plane koje su dolazile kod nas na kupanje.
Uglavnom divan, bezbrižan život našeg detinjstva je bio. Sedim, ovako na steni, preplavile me emocije, nema ni mojih unučića, pa bar ja sam sada tu, radi njih. Neće Toplica uzvodno – evo bazena, evo akva parkova, evo Interneta, evo Fejsa…
Ostane poneki dinosaurus, kao ovo ja, a vidim ima nas dosta takvih, da podsećamo mlade kako je to nekada bilo.
