Tople reke
i izvori vreli,
ovde smo se
sa Toplicom sreli.
Stigosmo ranjeni
pod njene skute.
Ostavismo
kuće bele,
krovove crvene,
i one krvave,
zločinačke,
žute.
Đavolje godine
stigosmo,
krajem prošlog veka.
Svakog svoja sudbina čeka,
a naša bila je ovaj grad,
Preko brda
osta crni vrag,
Progna nas s kućnog praga.
Na tavanu kolevka
osta draga.
Toplica nas dočeka
raširenih ruku
i oseti našu bol, muku.
Tople reke
i izvori vreli,
ovde smo se
s Toplicom sreli.
Ulili se u nju
s brigom i tugom,
otac sa sinom
drug s drugom.
Vihor rata odvoji
i brata od brata.
Tu nam Toplica
otvorila vrata.
Pruži nam utehu,
hleb i krov.
Osta pusto Kosovo.
i čamov prag
i krvav rov.
Pod skute privila
Toplica tada,
ostasmo u njoj sve do sada.
Kao juče da dođosmo
s naramkom preko brda.
Sve se mora izdržati,
srpska je koža tvrda,
Izdrži se sve što nas snađe,
ovi što gaze po našoj zemlji
i onaj što nas odozgo gađe.
Tople reke i izvori vreli,
rodni kraj se još jače želi.
Prošlo je vremena,
i još će znam,
osta prag da nas čeka sam.
Jednoga dana biće mi milo.
Sa se desi što se snilo.
Da se vratimo na ognjište vrelo.
U svoj rodni grad
u svoje rodno selo.
Na zemlj nam otetu,
u zimsko veče.
Želja guši i peče.
Tople reka i izvori vreli
ovde smo se sa Toplicom sreli!
,,Divlja trešnja,,
Vesna Paunović Đukić
Kuršumlija
