Umivam se prolećem,
pa mi cveće iz očiju raste,
čak do neba,
i još malo iznad.
Oblačim se prolećem:
u suknjama toplih boja
skrivam prste neke,
Sunce,
pesme,
i tri tačke.
Mirišem se prolećem,
pa mi je koža posuta
tragom belog leptira
i dodirom što se ne zaboravlja.
Tetoviram se prolećem,
jer proleće ne boli
(lako je, bezbrižno i nežno)
Volim te prolećem:
budim tvoje oči
i tvoju kožu,
dok ti prstima slikam
cveće oko vrata.
Marija Radić
