Dosta više kafanski svirači!
Do svirke mi vaše stalo nije,
oči moje sada suze liju,
srce moje tešku tugu krije.
Krčmarice vina mi donesi!
Noćas ću se napiti ko letva,
skrhan bolom žalim drago biće,
što ispratih sa ovoga sveta.
Ti sviraču, što me tužno gledaš?
Аko ti je do sviranja stalo,
uzmi svoju violinu staru,
preko žica prevuci gudalo.
Nek jecaji violine tvoje,
pojačaju ovu moju tugu,
napiću se, razbijaću čaše,
ja utehu ne nalazim drugu.
Kad kafanu svi gosti napuste,
оdvojte me od kafanskog stola,
na ulicu izbacite mene,
uvoštenog, skrhanog, od bola.
Neka potom ponoćni čistači
pokupe me uz ostalo smeće,
nema za mnom više ko da žali,
niko za mnom zaplakati neće.
(Autor: Milutin Radosavljević)
