Gospode, daj nam čega nemamo
Šta nam duša vekovima ište
Dok nam damari leleču, vrište
Blaženog života svima daruj
U biću zemaljskom večito caruj
Bolesni ozdrave, naprasno
Tužni zapevaju, glasno
Voljeni zavole, strasno
Grešni se pokaju, grehove okaju
Da ni jedno čedo bez majke ne ostane
Nečovek napokon čovekom postane
Sumrak u svetlost da se pretoči
S blagošću motre na nas božije oči
Da nam se ukaže gde, sa kim i kuda
Glas koji nas vodi, da načini čuda
Ko se hrabro bori, da se ne umori
Već za pravdu junački izbori
Gospode, da ugledam još jednom
Ono što me načini žednom
Svak na svoj prag još jednom kroči
Srce iz grudi ko čigra poskoči
Duša vine od lepote i siline
Gospode, podaj čoveku šta mu treba
Bilo grumen zlatni, bilo koru hleba
Duša svima isto ne ište,
Dok nam preci leleču, vrište
Da nam se ispuni prva i poslednja želja
Dok nam svanjava Vaskršnja nedelja.
(Autor: Vesna Paunović Đukić)
