Volim te

U kaputu od želja sramežljivo milujem maslačak.
Nevini poljupci nežno se daruju meni.
Volim te!
Hiljade svitaca rasutih po crnilu,
teže sjedinjenju kroz razdraganu igru letnjeg povetarca.
Mokrim ulicama bez daha jurim da se okupam
u zagrljaju čistijem od istine.
Kada bih poželeo više postao bih ništa,
jer sve u vezi tebe odiše savršenstvom.
Volim te!
Volim te više od sile koja me u životu drži,
od sunca, od gravitacije, od sebe samog.
Kako je lepo voleti naglas i reći volim te sa smislom punim.
Volim te.
Volim te.
Ako mi i dosadi da postojim, neće mi dosaditi da te volim.
Kako ne razumeš da razum ništavno gleda
na ljubav.
Da telo očekuje spajanje, a duša davanje.
Ja ništa od tebe ne tražim.
Ni da budeš moja.
Niti da znaš da postojim.
Niti da razumeš srce što preskače često.
Dovoljno je samo ovo.
Volim te.
Volim te.
Volim te.