Ćutala sam…
A nije trebalo…
Kad su me svrstavali u one i ove,
kad su me svojatali i blatili,
trebalo je da vrištim,
da ih vučem za rukav,
da im njihovim jezikom objašnjavam,
da ima kazem ko sam…
A nisam…
Negde između dva koraka,
dve reči,dva uzdaha…
Ponestalo mi je snage.
Kako se to slepom objašnjavaju boje?
Kako se gluvom objašnjava muzika?
Kako se detetu objašnjava šta je to poštovanje?
Ako odustanem,neću znati.
A,trijumf najgorih,
videće slepi,
čuće gluvi,
i moja će ih deca poštovati.
(Autor: Jelena Đorđević)
